27.08.2020.

Od izbijanja pandemije odobrili smo 140 miliona eura

Intervju: Zoran Vukčević, predsjednik OD IRF-a za Dnevne novine

Predsjednik Odbora direktora Investiciono-razvojnog fonda, Zoran Vukčević, saopštio je da je od izbijanja krize izazvane pandemijom korona virusa do danas, IRF odobrio preko 700 kredita u ukupnom iznosu od blizu 140 miliona eura.

U istom periodu odobreno je 836 moratorijuma u ukupnom iznosu od 160,7 miliona eura. A od januara do avgusta 2020. odobreno je 200 miliona eura, što znači da smo za nepunih osam mjeseci ostvarili naš godišnji plan. Ali, nastavljamo dalje i gotovo je sigurno da ćemo do kraja godine plasirati preko 300 miliona eura, rekao je Vukčević u intervjuu za Dnevne novine, uz napomenu da IRF ne dobija novac iz budžeta no mahom od Evropske investicione banke koja sve to kontroliše. On je kategorički odbacio optužbe Demokratskog fronta da je IRF kasica prasica za DPS tajkune. Da li bilo ko u Crnoj Gori zaista smatra da Evropska investiciona banka funkcioniše po principu krediti samo firmama DPS-a, zapitao se Vukčević. Upitan direktno koliko je IRF od 2015. godine kreditirao firmu Marka Carevića, Vukčević je odgovorio: Među blizu 4.000 projekata koje je IRF podržao, nalaze se i projekti preduzeća koja podržavaju i partije na vlasti, ali i opozicione partije. I to je za nas u IRF-u, nevažno. Za nas je važno da li preduzeće ispunjava uslove i zadovoljava kriterijume koji su definisani kreditnom linijom. Uostalom, svaki taj projekat odobren je i od strane međunarodnih partnera IRF-a, naveo je Vukčević.

DN: Kako je Investiciono-razvojni fond reagovao kada je počela pandemija korona virusa?

VUKČEVIĆ: U martu, kada je počela pandemija, bilo je neophodno odgovoriti na tu situaciju u koju su se našli preduzetnici. Veliki broj preduzeća je bio direktno pogođen. Ta preduzeća nijesu bila u mogućnosti da rade, a samim tim niti da isplaćuju plate. U okviru ukupnih hitnih mjera Vlade, IRF je donio odluku o novoj kreditnoj liniji, namijenjenoj za obezbjeđenje likvidnosti, jednostavno kazano, kreditna linija za preživljavanje, koja je omogućavala i isplatu plata. Ta kreditna linija je bila prioritetno namijenjena preduzetnicima, mikro i malim preduzećima koja su direktno ugrožena. A to su ugostitelji, zanatlije, taksisti, mali autoprevoznici, mali butici, frizeri, privatni dječji vrtići, male trgovine i drugi preduzetnici koji su morali da zatvore svoje objekte.

DN: A onda je došao drugi paket mjera, pa treći. Kakva je uloga IRF-a u okviru trećeg paketa mjera koji označava i početak transformacije crnogorske privrede?

VUKČEVIĆ: Upravo tako. U okviru drugog paketa mjera, država je omogućila subvenciju plata na iznos minimalne zarade što je dodatno poboljšalo likvidnost preduzećima. U okviru trećeg paketa mjera Vlade, IRF nudi 39 kreditnih linija. Posebno su obuhvaćeni sektori koji su i najviše ugroženi. Za turizam omogućen je reprogram i to sa grace periodom, dvije godine, s tim da država subvencionira kamatu u iznosu od 80% ako je ta kamata veća od 3%. Što znači da ako je kamata do 3% subvencija je 100%. IRF je otvorio novu kreditnu liniju za obrtna sredstva koja je namijenjena i za isplatu plata onim preduzećima iz turizma koja nijesu u mogućnosti da ostvaruju prihode. Tako da se na taj način omogućava čuvanje radnih mjesta. A ona preduzeća koja rade, moći će koristiti kreditna sredstva za obaveze prema dobavljačima. Uz to, tu je faktoring kao instrument otkupa potraživanja. Sve to će doprinijeti povećanju likvidnosti preduzećima, što je i rješenje za osnovni problem u ovom periodu. Tu su i kreditne linije za završetak postojećih investicija.

DN: Da li postoje kreditne linije za adaptaciju postojećih i izgradnju novih hotela?

VUKČEVIĆ: Naravno. Predvidjeli smo kreditne linije za izgradnju novih hotela, rekonstrukciju i adaptaciju postojećih. Sve to će omogućiti da se ublaže negativne posljedice u sektoru turizma.

DN: Poljoprivreda se u novoj realnosti pozicionirala kao jedna od glavnih okosnica razvoja crnogorske privrede. Kakve su kreditne linije za poljoprivredu?

VUKČEVIĆ: Nije zaboravljena ni poljoprivreda. Takođe je za preduzeća, iz tog sektora, omogućen reprogram sa grace periodom od 12 mjeseci i subvencijom kamata. IRF je otvorio i kreditne linije za likvidnost, nastavljaju se kreditne linije za IPARD, za prozvodnju i preradu hrane i to sve u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Tu su krediti i za prizvodnju, ugostiteljstvo, drvopreradu, za razvoj prduzetništva, za IT sektor itd.

Dakle, ovakvim konceptom trećeg paketa mjera Vlade, snažno će se podržati preduzeća i kratkoročno ali i dugoročno. Od posebnog značaja je da se u nare dnom periodu uradi sve na diverzifikaciji crnogorske ekonomije, boljem korišćenju domaćih resursa i prirodnih i proizvodnih, a posebno kadrovskih. Tu, prije svega, mislim na razvoj IT sektora jer je to velika razvojna šansa Crne Gore u stvaranju biznisa u sektoru usluga. I lično mislim da je Ministarstvo nauke napravilo značajne projekte i prijedloge u tom pravcu.

DN: Koliko je IRF plasirao sredstava od izbijanja zdravstvene krize do danas, odnosno od početka godine do kraja avgusta?

VUKČEVIĆ: Od izbijanja krize izazvane pandemijom korona virusa do danas, IRF je odobrio preko 700 kredita u ukupnom iznosu od blizu 140 miliona eura. U istom periodu odobreno je 836 moratorijuma u ukupnom iznosu od 160,7 miliona eura. A od januara do avgusta 2020. odobreno je 200 miliona eura, što znači da smo za nepunih osam mjeseci ostvarili naš godišnji plan. Ali, nastavljamo dalje i gotovo je sigurno da ćemo do kraja godine plasirati preko 300 miliona eura.

DN: Odakle nabavljate novac?

VUKČEVIĆ: Saradnja Investiciono-razvojnog fonda sa Evropskom investicionom bankom u ovim trenucima je od ogromnog značaja za IRF, a prije svega za crnogorsku ekonomiju. Ponosni smo na činjenicu da smo u okviru paketa pomoći za finansijske institucije zemalja Zapadnog Balkana odobrenog u junu u iznosu od 500 miliona eura, prva institucija kojoj je odobren COVID Zajam.

Sredstva iz Zajma kao odgovor na COVID krizu će biti upotrijebljena u pravcu očuvanja likvidnosti privrede i radnih mjesta ali isto tako i za razvojne projekte, koji će doprinijeti stvaranju nove ekonomske vrijednosti u Crnoj Gori i podržati transformaciju naše ekonomije ka cirkularnoj i održivom sistemu u postpandemijskom periodu koji slijedi. Cilj je da svi odobreni projekti daju poseban zamajac razvoju crnogorske privrede i osnaže njen put evropskih integracija.

Da napomenem da je osim EIB-a, tu i Evropski investicioni fond, razgovaramo i dalje sa Bankom za razvoj Francuske, te Bankom za razvoj Savjeta Evrope i Kineskom bankom za razvoj.

Budući da su sredstva za period tekuće godine obezbijeđena, u ovom trenutku je od presudnog značaja iznalaženje sredstva za cijelu narednu, po svemu sudeći ključnu, godinu. Smatram da će, uloga IRF biti još važnija tokom 2021. godine kad se očekuje stabilizacija pandemije i pokretanje novog investicionog ciklusa.

DN: Znači, IRF ne nabavlja novac iz budžeta no iz međunarodnih institucija?

VUKČEVIĆ: Upravo tako. IRF radi profesionalno i odgovorno. Podsjećamo, IRF je državni fond, ali sredstva obezbjeđuje na međunarodnom tržištu, a ne nikako iz budžeta, plasira ih u Crnoj Gori i redovno vraća. Svaki kredit koji prođe proceduru u IRF mora biti i odobren od strane međunarodnih kreditora. Da IRF isključivo profesionalno ne radi svoj posao, zar bi nam Evropska investiciona banka odobrila devet kreditnih aranžmana, a isto tako i naši drugi medjunarodni partneri. Želimo da saopštimo i to da je IRF finansijska institucija koja ima najveći procenat odobrenih kredita kod EIB-a. To govori koliko je IRF posvećen profesionalnom donošenju odluka o kreditima. Zato je IRF u periodu od 2010. do kraja jula 2020. godine plasirao crnogorskoj privredi preko 1,2 milijarde eura.

DN: Jedan od lidera-a DFa Nebojša Medojević optužio je IRF da je "kasica prasica" za DPS tajkune. Šta kažete na te optužbe? Koliko je "Carinvest" kompanija visokog funkcionera DF-a Marka Bata Carevića dobila kredita od IRF-a?

VUKČEVIĆ:Među blizu 4.000 projekata koje je IRF podržao, nalaze se i projekti preduzeća koja podržavaju i partije na vlasti ali i opozicione partije. I to je za nas u IRF-u, nevažno. Za nas je važno da li preduzeće ispunjava uslove i zadovoljava kriterijume koji su definisani kreditnom linijom. Uostalom, svaki taj projekat odobren je i od strane međunarodnih partnera IRF-a.

Da li bilo ko u Crnoj Gori zaista smatra da Evropska investiciona banka funkcioniše po principu "krediti samo firmama DPSa? To jedino mogu koristiti oni kojima je to potrebno u dnevnopolitičke svrhe jer je neshvatljivo da ti kritičari prenebregavaju činjenicu da u preduzećima koje kreditira IRF ima glasača svih partija. I ti tzv. "kritičari" raznim saopštenjima poručuju da bi najradije (kad bi im moglo biti) zatvorili ta preduzeća i poslali ljude na ulicu!

Međutim, mi se nećemo obazirati na te insinuacije. Odbacujemo ih sa indignacijom. Radimo profesionalno i odgovorno, sve sa ciljem da sačuvamo svako preduzeće, svako radno mjesto i da prije svega sačuvamo svoju državu Crnu Goru.

Podržavamo razvoj i diverzfikaciju crnogorske ekonomije, preduzetništvo, mlade ljude, žene, poljoprivrednike, uopšte razvoj biznisa. Ponosni smo na sve što smo uradili do sada ali ćemo uraditi još mnogo više za preduzetnike, preduzeća i za crnogorsku ekonomiju i za našu jedinu Crnu Goru. U ostvarenju tog zadatka imamo snažnu podršku naših inostranih partnera koji su prepoznali IRF kao finansijsku instituciju od profesionalnog povjerenja.

836 ZAHTJEVA ZA MORATORIJUM OD IZBIJANJA KRIZE ZBOG KORONA VIRUSA ODOBRIO JE IRF

Izašli smo u susret velikom broju preduzeća

DN: S obzirom da IRF ima ogromnu kreditnu aktivnost, da li ta institucija ima novca za nastavak ovako velike aktivnosti spašavanja crnogorske ekonomije?

VUKČEVIĆ: Uloženi su veliki napori i uspjeli smo da obezbijedimo sredstva od međunarodnih finansijskih institucija kao i da izadjemo u susret što većem broju preduzetnika i preduzeća, a nastavili smo saradnju sa dosadašnjim međunarodnim partnerima od kojih nabavljamo sredstva za rad. Evropska investiciona banka je još jednom pokazala da je pravi prijatelj Crne Gore i strateški partner Investiciono-razvojnog fonda, sa dodatnom podrškom u izazovnim i kriznim momentima, koje sada proživljava crnogorska, kao i svjetska, ekonomija.

KREDITIRANJE